alex 
Šta su stari Grci znali o ljudima, moći, sujeti i gluposti, a što i dalje važi 2.500 godina kasnije?
I danas nas fasciniraju Sokrat, Diogen, Aristotel i Aleksandar Veliki. Za to postoji sasvim validno obrazloženje.
Uprkos svim tehnološkim revolucijama, kako pojavi, tako i masovnoj popularizaciji društvenih mreža i veštačke inteligencije, i dalje živimo sa istim ljudskim slabostima i vrlinama sa kojima su se suočavali i stari Grci. Sujetom, ambicijom, pohlepom, mudrošću, humorom i nepresušnom potrebom da razumemo svet oko sebe.
Ovo je tema o kojoj ćemo govoriti na promociji knjige „Anegdote iz klasične helenske starine” autora Predraga Mutavdžića, jedinstvene zbirke priča koje antičku Grčku približavaju na potpuno drugačiji način. Kroz kratke, duhovite i često iznenađujuće epizode iz života filozofa, državnika, vojskovođa i običnih ljudi.
Pozivamo vas da nam se pridružite na predstavljanju knjige „Anegdote iz klasične helenske starine” autora Predraga Mutavdžića, koje će biti održano 3. juna u 19 časova u knjižari Vulkan u Sremskoj 2.
O knjizi će, pored autora, govoriti vanredni profesor dr Dragana Dimitrijević, dr Bojan Jović i docent dr Ana Elaković Nenadović, dok će razgovor moderirati urednica domaće književnosti u Vulkan izdavaštvu, Marija Radić. Ovo izdanje donosi zanimljive priče, manje poznate detalje i anegdote iz sveta stare Grčke, približavajući savremenim čitaocima duh jednog od najuticajnijih perioda evropske istorije. Ulaz je slobodan.
Stari Grci u pravom svetlu
Šta se dogodi kada lopov filozofu objasni da mu je „bilo suđeno” da krade?
„A meni je suđeno da te izmlatim”, odgovori mu filozof Zenon.
Kako reaguje Diogen kada ugleda prljavo kupatilo?
„A gde se kupaju oni koji su se ovde okupali?”
A šta o politici govori Demosten kada poželi da svi loši ljudi nestanu iz Atine, pa shvati da to znači kako bi grad mogao ostati gotovo prazan?
Ove kratke priče pokazuju da antički svet nije bio sazdan samo od velikih mislilaca, koji su mogli da se pohvale brojnim vrlinama, već od ljudi neverovatno sličnih onima koje srećemo i danas u društvu.
Najstariji „postovi” o ljudskoj prirodi
Svaka anegdota u ovoj knjizi funkcioniše kao svojevrsni antički aforizam. Nekada je duhovita, nekada britka, nekada neprijatno tačna.
U samo nekoliko rečenica otvara pitanja koja su i danas svuda oko nas: ко има право да влада, шта значи бити мудар, зашто људи злоупотребљавају моћ, колико вреди реч и може ли здрав разум победити сујету.
Knjiga za svakoga ko voli dobre priče
Predrag Mutavdžić, jedan je od vodećih domaćih poznavalaca grčke kulture i balkanskih jezika, godinama je sakupljao, prevodio i birao anegdote koje otkrivaju duh helenskog sveta iz neposrednog ugla. Rezultat je knjiga koja istovremeno zabavlja, provocira na razmišljanje i podseća koliko su zapravo brojna pitanja večna.
Dobrodošli na razgovor o knjizi koja pokazuje da između antičke Grčke i današnjeg sveta možda postoji mnogo manje razlike no što bismo voleli da verujemo.
